toxoplasmosis

toksoplazmoza. Uzročnik ove zoonoze je Toxoplasma gondii, koja pripada klasi sporozoa. Njen glavni epidemiološki rezervoar je mačka, a infekcija nastaje putem kontaminirane hrane i materijala u kojima su prisutni paraziti. Oblik T. gondii je polumesečast, ili ovalan, sa najčešće centralno postavljenim jedrom. U organizmu čoveka se može nalaziti u vegetativnoj (intracelularnoj), ili cističnoj formi (obavijene su čvrstom opnom i ispunjene sa 50–100 toksoplazmi). Pokazuje afinitet prema tkivu RES-a, prema CNS-u, leukocitima i embrionalnom tkivu. Kod većine osoba bolest je blagog toka bez jasnih simptoma, osim umora, bola u mišićima i povećanja limfnih čvorova. Klinički postoji sličnost s infektivnom mononukleozom. Povećanju limfnih čvorova može prethoditi aftozni stomatitis, odnosno tonzilitis. U vrlo retkim slučajevima, može se razviti ozbiljnija klinička slika bolesti s povišenom telesnom temperaturom, egzante mom, limfadenopatijom, limfocitozom, a retko se javlja encefalitis. Simptomi mogu postojati danima ili nedeljama. Ako nema sistemskih promena, preporučuje se samo mirovanje, a kod težih slučajeva ordiniraju se sulfonamidi. Za razliku od stečene, akvirirane toksoplazmoze koja se javlja tokom života, postoji i kongenitalna koja nastaje transplacentalnim putem. U tim slučajevima se javljaju teška oštećenja ploda, u smislu poremećaja razvoja CNS-a (hidrocefalija, mikrocefalija, intracerebralne kalcifikacije, horioretinitis itd.). Laboratorijska dijagnoza podrazumeva dokazivanje parazita u likvoru, punktatu žljezda, razmazu periferne krvi, a u novije vreme i u pljuvački. Kultivisanje nije dalo uspeha, tako da se u laboratorijskim uslovima T. gondii održava u eksperimentalnim životinjama (tekunica, beli miš)