tetovaža

oslikavanje ljudskog tela unošenjem neizbrisivog pigmenta u kožu grebanjem, urezivanjem ili ubadanjem. Primitivni narodi tetoviraju se u svrhu odbrane od bolesti i drugih nesreća, obeležavanja prelaza u zrelo doba, potvrđivanja ranga i plemenske pripadnosti. Naročito je rašireno kod mornara, a sve više se pojavljuje kao pomodni običaj ukrašavanja. Tetoviranje je u osnovi štetno jer se može preneti virusni hepatitis, AIDS i rak kože; t. amalgamska – nehotična pigmentacija oralne sluznice srebrnim amalgamom za vreme stomatološkog rada. Tetovirana sluznica je plavkasto-crne boje; t. incidentalna – bojenje kože ili oralne sluznice koje nastaje slučajno, nenamemo. Sluznica se može tetovirati prilikom stomatološkog rada (amalgamom, srebrnim nitratom), prilikom nesreća (prometnih, eksplozija, kad sitne čestice nekog materijala uđu u oralnu sluznicu), zbog slabe higijensko-tehničke zaštite radnika pri radu (delići metala koji se obrađuju probijaju lice i ulaze u oralnu sluznicu). Terapija tako tetoviranog dela oralne sluznice sprovodi se hirurški samo u slučaju vidljivog kozmetičkog defekta; t. oralne sluznice – lokalna pigmentacija mekog oralnog tkiva bez posredovanja krvi. Najčešća je amalgamska tetovaža, koja nastaje jatrogeno prilikom poliranja amalgamskih punjenja zuba, kad se čestice amalgama utiskuju u ozleđenu bukalnu ili gingivalnu sluznicu. Pigmentisana područja su crne ili tamnosivo-plave boje i u ravni okolne sluznice. Tetovaža može nastati i pri punjenju kaviteta na zubima amalgamom, ako se on utisne u gingivni sulkus, pa trajno oboji određenu zonu gingive. Tetovaža oralne sluznice može nastati i kod radnika koji su pri radu izloženi česticama gvožđa ili kod dece koja se povrede olovkom ili perom, pa obojene čestice guraju u oralnu sluznicu. Takođe, tetovaža lica i usana može nastati ulaskom različitih supstanci u tkivo kod eksplozija