temporomandibularni zglob (TMZ)

vilični zglob – jedini pokretni zglob glave i najpokretljiviji zglob u čovečjem telu; parni sinovijalni zglob koji omogućava klizajuće pokrete (translaciju) i šarnirske pokrete (rotaciju) mandibule. Eliptičnog je oblika, formiraju ga mandibularni kondil (processus condilaris mandibulae) i mandibularna fosa temporalne kosti (fossa mandibularis osis temporalis). Između ove dve kosti se nalazi zglobna pločica (discus articularis). Artikularni deo diska se sastoji od fibroznog tkiva bez nerava i krvnih sudova. Posteriorni deo diska je bogato inervisan i vaskularizovan. Disk je povezan sa kondilom medijalno i lateralno kolateralnim ligamentima, koji omogućavaju rotacione pokrete tokom otvaranja i zatvaranja usta. Oko zgloba se nalazi fibrozna kapsula, zglobna čaura (capsula articularis) i zglobne veze (ligamenta articularis). Rotacioni pokreti se javljaju između kondila i diska, za vreme početnog otvaranja usta, a u kasnijoj fazi otvaranja translacija se odvija između diska i fose. Sinovijalna tečnost služi kao podmazivač. Pokretanje zgloba se postiže akcijom mišića mastikatora (m. masseter, m. pterygoideus medialis, m. temporalis, m. digastricus, m. pterygoideus lateralis); t. z. funkcija – ravnomernim bimanuelnim palpiranjem vrhovima prstiju ispituje se bolnost zgloba u predelu lica ispred tragusa, i to bez pokreta i uz široko otvaranje i zatvaranje usta. Uz iste kretnje, ispituje se i zadnji deo kondila s malim prstima postavljenim u spoljašnjem ušnom kanalu s leve i desne strane. Ispituje se da li je kretnja u oba zgloba istovremena i bez prepreka. Pojava zvukova i škripanaj se osluškuje kod otvaranaja i zatvaranja usta. Primenjuje se još i test rezilijencije po Gerberu, kao i radiografsko ispitivanje TMZ-a nekom od tehnika kojom se procenjuje položaj kondila unutar zglobne jamice. U slučaju fiziološkog položaja kondila unutar zglobne jamice i uz bilateralni simultani dodir okluzalnog kompleksa zubnih lukova potrebna je minimalna neuromuskularna aktivnost. Promene u položaju kondila unutar jamice zbog loše okluzije izazivaju porast neuromuskularne aktivnosti i opterećuju zglob izvan fizioloških granica. U većini teorija o odnosu zglob – okluzija, okluzalne smetnje se smatraju uzrokom ili posledicom nesklada između ta dva faktora funkcije stomatognatog sistema i igraju dominantnu ulogu u razvoju disfunkcije; t. z. kretnje – pokretanje zgloba se postiže akcijom mišića mastikatora (m. masseter, m. pterygoideus medialis, m. temporalis, m. digastricus, m. pterygoideus lateralis); fiziologija i mehanika ovog zgloba je komplikovana. Za vreme mirovanja, glavica mandibule naleže na donju površinu diskusa, na mestu gde je on najtanji. U početku otvaranja usta, glavica vrši samo rotaciju oko svoje horizontalne ose, dok diskus miruje. Taj deo pokreta zove se šarnirski. Pri jačem otvaranju usta glavica klizi prema napred. Taj deo pokreta naziva se propulzija. Meniskus prati pokret glavice. Ako se usta i dalje otvaraju, tada glavica mandibule udara u zglobnu kvržicu koja je zaustavlja. Moguća je, međutim, i dalja propulzija, pri kojoj se glavica spušta po zadnjoj površini kvržice, a discus sledi taj pokret. Kad glavica dođe na najniži deo kvržice, zastaje i pod normalnim okolnostima ne može više da se kreće napred, zbog napetosti čaure, otpora ligamenata i donekle položaja meniskusa, koji je tada uklješten između prednjeg dela glavice i zadnjeg dela kvržice. Opisani pokret je najčešći i ujedno najjednostavniji. Međutim, vilični zglob može vršiti pokrete i oko svoje vertikalne ose u smislu rotacije. Takav pokret nastaje pri pomeranju vilice u stranu. U tom slučaju, jedan zglob ostaje na mestu i vrši samo rotaciju uz mali pomak prema smeru pomicanja, dok druga strana zgloba ide u propulziju s eliptičnom putanjom kondila. Ti osnovni pokreti mogu se kombinovati u raznim pravcima. Taj mehanizam viličnog zgloba odvija se ovako samo u potpuno razvijenom i dobro formiranom zglobu. U detinjstvu i u starosti zglob je plitak, pa se tome i pokreti prilagođavaju; t. z. specifičnosti – zglobne površine su prekrivene fibroznom hrskavicom sa ostrvcima hijaline, nekongruentnost zglobnih površina, prisustvo diskusa artikularisa, pokreti u zglobu na jednoj strani uvek prouzrokuju pokrete na drugoj strani, sloboda pokreta i blizina vitalnih organa