mucosa

mukoza – sluzokoža, meka, vlažna unutrašnja obloga svih šupljina pojedinih pribora organa koji su u vezi sa spoljašnjom sredinom. Obično se sastoji se od dve strukture: epitela (lat. lamina epithelialis) i vezivnog tkiva (lat. lamina propria). Mukoza predstavlja semipermeabilnu membranu, koja ispoljava zaštitnu ulogu u odnosu na dublja tkiva; m. oralna – sluzokoža usne duplje; m. o. alveolarna – sluzokoža koja prekriva alveolarni nastavak i pripojena je za kost; m. o. mastikatorna – vrsta mukoze koja oblaže gingivu i tvrdo nepce. To su regije koje su najviše eksponirane delovanju mastikatornih sila. Epitel mastikatorne mukoze nešto je deblji nego ostali oralni epitel. To je pločastoslojeviti epitel koji pokazuje znake parakeratinizacije. Epitel ovakvog tipa je nerastegljiv i otporan na abraziju. Kontakt između epitela i vezivnog tkiva ostvaruje se preko talasaste bazalne membrane, koja je posledica brojnih evaginacija koje pravi lamina proprija. Na taj način, povećava se kontaktna površina, čime se prevenira eventualna separacija ova dva tkiva tokom mastikacije. Laminu propriju čini gusto vezivno tkivo, sačinjeno od snopova debelih kolagenih vlakana, raspoređenih u različitim pravcima; m. o. specijalizovana – vrsta oralne mukoze koja se nalazi na dorzalnoj strani jezika. Funkcionalno, bliska je sa mastikatornom, a histološki sa zastornom mukozom. Prednje dve trećine jezika odvojene su od zadnje (baze jezika) žlebom u obliku slova V, otvorenim prema vrhu jezika, koji se označava kao sulcus terminalis. Postoji razlika u poreklu i histološkoj organizaciji mukoze ova dva dela jezika. Mukoza prednje dve trećine sadrži papile, od kojih neke imaju mehaničku, a druge senzornu funkciju. Na bazi jezika nalazi se inkapsulirano limfatično tkivo, organizovano u obliku tonsillae lingualis. Razlikujemo četiri vrste jezičkih papila: opšančene (papillae circumvallatae), pečurkaste (papillae fungiformes), listaste (papillae foliatae) i končaste (papillae filiformes); m. o. zastorna – vrsta oralne mukoze koja pokriva usne, gornji i donji forniks, obraze, meko nepce, pod usta i ventralnu stranu jezika. Epitel zastorne mukoze tanji je od epitela mastikatorne mukoze i ne pokazuje znake keratinizacije. Ova mukoza je fleksibilna i otporna na istezanje. Kontakt između epitela i vezivnog tkiva ostvaruje se u obliku ravne linije, sa retkim papilama lamine proprije. Laminu propriju čini rastresito vezivno tkivo, sa manjom količinom kolagenih vlakana. Prisutna su i elastična vlakna, koja su odgovorna za istegljivost ovog tipa mukoze. Lamina proprija je obično deblja nego kod mastikatorne mukoze. Spoj sa mišićnim tkivom ostvaruje se preko guste mreže kolagenih i elastičnih vlakana. Alveolarna i mukoza poda usta pripojene su za dublje strukture preko tanke submukoze, bogate elastičnim vlaknima. Nasuprot tome, mukoza ventralne strane jezika čvrsto je priljubljena za mišiće. Mukoza mekog nepca je fleksibilna, ali ne i mnogo pokretna. Od submukoze, koja je izrazito bogata žlezdanim tkivom, odvojena je slojem elastičnih vlakana. Generalno govoreći, zastorna mukoza je fleksibilna, često sa submukozom koja je bogata elastičnim vlaknima.