mioterapija

jednostavna preventivna i terapijska metoda u ortodonciji. Aktiviranjem, reaktiviranjem ili redukovanjem pojedinih mišića ili mišićnih grupa orofacijalne regije uklanjaju se funkcionalne smetnje zbog kojih bi mogao nastati ili se već razvio ortodontski poremećaj. Vežbe se izvode voljnom kontrakcijom mišića bez ikakvih pomagala ili priručnim, odnosno posebno izrađenim pomagalima. Trebalo bi vežbati nekoliko puta na dan 5–20 minuta, što je kod manje dece teže izvodljivo. Mišićne kontrakcije trebalo bi da budu ujednačenog intenziteta, odnosno u skladu s fiziološkom ulogom mišića. Vežbe se izvode pojedinačno ili grupno pod kontrolom terapeuta ili za to osposobljene osobe, odnosno roditelja. Prikladno mesto za grupno vežbanje su dečji vrtići. Kod dečijeg uzrasta od 3–4 godine starosti primenjuju se pasivne vežbe uz pomoć jednostavnih naprava, dok kod starijih mogu da se sprovode aktivne vežbe. Vežbama se mogu angažovati pojedini mišići, mišićne grupe ili cela orofacijalna muskulatura, zavisno od vrste anomalije. Tako postoje posebne vežbe za mimičnu, žvačnu i jezičnu muskulaturu, kao i određene vežbe koje služe u terapiji pojedinih ortodontskih anomalija (otvorenog, distalnog, ukrštenog zagrižaja, progenije, nepravilne funkcije gutanja, itd.). Rodžers je uveo 1922. godine.