limfocit

(lat. lympha – providna tečnost, gr. kytos – ćelija) – vrsta leukocita, odgovorna za specifičnu imunost. To su najbrojnije ćelije u limfnom tkivu i limfnim organima; l. B – centralna ćelija humoralnog imuniteta. Nastaju u koštanoj srži, odakle se preko krvi i limfe sele u periferne limfne organe. U cirkulišućoj krvi B-limfociti čine manji deo (5–10 %) limfocitne populacije. Na ćelijskoj membrani nose mnoštvo molekula IgM, koji im služe kao receptori za specifične antigene. U kontaktu sa antigenima doživljavaju klonalnu proliferaciju i transformaciju. Od njih nastaju velike bazofilne ćelije – imunoblasti (limfoblasti), a ovi nakon nekoliko mitoznih deoba daju plazmocite i B memorijske ćelije. Plazmociti sintetišu glikoproteine koji se specifično vezuju za antigen, koji je izazvao imunu reakciju. Ovi glikoproteini poznati su pod nazivom imunoglobulini ili antitela; l. NK (eng. natural killer – prirodni ubica) – vrsta limfocita koji nemaju imunohistohemijske karakteristike, ni T-, ni B-limfocita. Njihova funkcija ne zavisi od prethodne antigene stimulacije. NK ćelije su sposobne da direktnim citotoksičnim dejstvom unište tumorske ili virusima inficirane ćelije.l. T citotoksični – efektorna ćelija celularnog imunog odgovora. Ispoljavaju svoju ulogu tako što direktno ubijaju ćelije mete, tj. citotoksični su. Osobinu citotoksičnosti limfociti dobijaju u procesu diferencijacije, i to po izlasku iz timusa. Diferencijacija u zrele ćelije predstavlja sticanje „ubilačkih“ molekula, koji se pakuju u granule i neophodni su za lizu ćelije mete, a to su: perforin (citolizin), koji stvara rupe na membrani ćelije mete; granzimin (serinesteraze), koji aktivira lizosomne enzime; limfotoksin i proteoglikani. Jedan klon citotoksičnih T-limfocita može da ubije samo onu ćeliju koja na svojoj membrani ima isti antigen koji je pokrenuo njegovu diferencijaciju.; l. T helper (eng. helper – pomažući) – vrsta T-limfocita koji sintetišu polipeptidne hormone – interleukine, preko kojih šalju hemijske signale efektornim ćelijama pomažući im da ispolje svoju efektornu ulogu. T-helperi aktiviraju B-limfocite i makrofage, a regulišu i aktivnost citotoksičnih T-limfocita; l. T supresorni – vrsta T-limfocita koji regulišu celularni i humoralni imuni odgovor inhibicijom funkcije plazmocita, B-limfocita i T-limfocita.