leukoplakia

leukoplakija – bele, asimetrične ploče, nepoznate etiologije na neizmenjenoj oralnoj sluzokoži koje se ne mogu ukloniti brisom sa oralne mukoze. Nije izolovan nijedan specifičan etiološki faktor odgovoran za nastanak leukoplakije. Smatra se da na njen nastanak utiču lokalni faktori (pušenje, konzumiranje alkohola, neprikladni protetski radovi, desruirani zubi, galvanska struja, loše navike i dr.) i opšti faktori (avitaminoza, sifilis, HIV i dr.). Leukoplakija se može videti u obliku traka i ploča. Promene su najčešće lokalizovane na dorzalnoj površini, vrhu i bočnim stranama jezika, na obraznoj sluzokoži u visini okluzalne linije, i to iza komisure usana, retromolarno, na rumenom delu usana, gingivi ili podu usne duplje. Većina leukoplakija je benigna, sa belim glatkim plakom (homogene). Pojedine se manifestuju bradavičastim promenama (verukozna leukoplakija). Mogu biti kombinovane sa crvenim lezijama (leukoplakija sa mrljama), sa visokim malignim potencijalom. U kasnijem stadijumu bolesti ploča može biti izbrazdana (pojava ragada). Neke leukoplakije su potencijalno maligne. Displazija je najsigurniji znak maligne transformacije. Maligne transformacije su češće kod nepušača. Prognoza je lošija u slučajevima kada se promena nalazi na podu usne duplje, kod žena nepušača i kada se javi displazija. Bolesnici su bez subjektivnih smetnji. Ako je zahvaćena veća površina oralne sluzokože, osećaju sušenje i metalni ukus u ustima. Oralna sluzokoža gubi elastičnost zbog prisustva ploče i postaje osetljiva na traumu. Ragade na ploči izazivaju pojavu bola prilikom uzimanja hrane i govora. U toku AIDS-a javlja se tzv. čupava leukoplakija; l. exfoliativa .l. nicotinica – beličaste hiperkeratonične trake i polja na nepcu u hroničnih pušača udružene sa zapaljenjem malih pljuvačnih žlezda nepca. Za razliku od prave leukoplakije, ako se prekine sa pušenjem, ljušte se i nestaju; l. papulosa