laser

grupa instrumenata koji se u stomatologiji upotrebljavaju u oralnoj hirurgiji: za beljenje zuba, polimerizaciju restaurativnih materijala, preparaciju kaviteta, u terapiji parodontopatija; amplifikacija svetlosti, stimulisanom emisijom zračenja svetlosti snop fotona koji se transmituje u elektromagnetskim talasima (vidljiva svetlost 400–700 nm). Energija lasera proizvodi se svetlosnom stimulacijom aktivnog medijuma da bi se dobila usmerena svetlosna energija, specifične frekvencije. Aktivni medijum određuje karakteristiku lasera (tvrdi i meki laseri); l. meki – laseri male snage. Nemaju jako izražene termičke efekte, tako da je njihovo prvenstveno dejstvo biostimulacija ćelijske aktivnosti. Kod mekih lasera gustina energije je mala, dok su laserski zraci defokusirani. Kao takvi, oni se kupasto rasejavaju po tkivima i pri tome reflektuju i apsorbuju od tkivnih struktura, pobuđujući lančano nove fotone i transformišući se u više oblika energije (toplotnu, hemijsku i kinetičku). Glavni predstavnici mekih lasera su gasni (He–Ne) i poluprovodnički (GaAs i GaAl As) laseri; l. tvrdi – laseri velike snage. Kod njih su jako izraženi termički efekti koji izazivaju destrukciju tkiva. Dejstvo postižu visokom gustinom energije i fokusiranjem laserskih zraka. Svojim radom izazivaju ireverzibilne promene denaturacije belančevina, a dalje karbonizaciju i isparavanje tkiva. Glavni predstavnici tvrdih lasera su ugljendioksidni (C02) i neodijum itrijum-alumit-granat (Nd: YAG) laser. Za hiruške intervencije u usnoj duplji povoljniji je ugljendioksidni laser jer ga voda obično apsorbuje, a poznato je da oralna meka tkiva sadrže visok procenat vode (80–90 %).