javno zdravlje/javno zdravstvo

nauka i veština sprečavanja bolesti, produženja života i unapređenja zdravlja organizovanim naporima društvene zajednice; kombinacija znanja, veština, akcija i drugih kolektivnih i socijalnih mera, usmerenih ka održavanju i poboljšanju zdravlja celokupnog naroda; programi, usluge i angažovane ustanove naglasak stavljaju na prevenciju bolesti i zdravstvene potrebe u populaciji kao celini, sa ciljem da se smanje oboljevanje, nesposobnosti i prevremeno umiranje; j. z. zasnovano na dokazima – primena najboljih raspoloživih dokaza za uspostavljanje principa i prakse javnog zdravstva; dokazi mogu da potiču iz epidemioloških, demografskih, socioloških, ekonomskih i mnogih drugih relevantnih izvora; ostvarivanje politike, programa i prakse javnog zdravlja zahteva pouzdane dokaze o izvodljivosti, efikasnosti, efektivnosti, troškovima, prihvatljivosti od strane ciljne populacije i razmotrenim etičkim i političkim implikacijama.