inkrementne linije

priraštajne linije koje su posledica sukcesivnog stvaranja tkiva; i. l. von Ebnerove – inkrementne linije u dentinu. Pružaju se pod pravim uglom u odnosu na dentinske kanaliće u pravilnim razmacima od 20 m, i generalno zavise od linearne depozicije dentina tokom dentinogeneze. Anton Gilbert Viktor von Ebner (1842–1925), austrijski histolog. Od 1888. godine, bio je profesor na Katedri za histologiju Univerziteta u Beču. Posebno se interesovao za razvojnu histologiju, kako humanu, tako i animalni i botaničku; i. l. neonatalna – izrazito široka i jasno izražena prebojena mrka linija koja predstavlja granicu između prenatalne i postnatalne izgrađene gleđi mlečnih zuba. Može se naći i kod prvih stalnih molara. Ona je posledica poremećaja u mineralizaciji, koji se javlja u periodu adaptacije novorođenčeta na novonastale uslove života. Periodi bolesti ili loše ishrane takođe mogu da ostave trag u obliku konturnih linija. ; i. l. Ovenove – konturne linije u dentinu. Prema prvobitnom Ovenovom tumačenju, javljaju se kao posledica prelamanja svetlosti usled zakrivljenosti dentinskih kanalića. Novija tumačenja Ovenove konturne linije definišu kao zone hipomineralizovanog dentina. sir Richard Owen (ser Ričard Oven, 1804–1892), engleski biolog i paleontolog, posebno se zanimao za komparativnu anatomiju; i. l. Recijusove – inkrementne linije u gleđi. Uočavaju se kao koncentrične lamele, postavljene pod pravim uglom u odnosu na dentinske kanaliće. Smatra se da se u toku 24 časa stvori 4 µm gleđi. Debljina jedne Recijusove linije odgovara sedmičnom ritmu stvaranja gleđi. Magnus Gustav Retzius (Magnus Gustav Recijus, 1842–1919), švedski anatom i antropolog, čuveni profesor na Karolinska Insitutu.