allergia

alergija – reakcija preosetljivosti organizma ili nekog organa u organizmu na ponovno unošenje antigena/alergena. U reakcijama preosetljivosti učestvuju određeni antigeni i specifična antitela kod humoralnog imuniteta, i određeni antigeni i specifični limfociti T kod ćelijskog imuniteta. Alergijske bolesti su uzrokovane imunskom inflamacijom (senzibilizacija) zbog antigena koji dolaze iz spoljašnje sredine (egzoantigeni). Pojam senzibilizacije podrazumeva izmenjenu, neodgovarajuću i po organizam štetnu reakciju imunskog sistema. Reakcija se odigrava kao posledica kontakta antigena s prethodno stvorenim specifičnim antitelima. Postoje četiri mehanizma imunskog oštećenja: a. reakcije preosetljivosti I tipa – antigen/alergen se vezuje za već stvorena antitela iz klase imunoglobulina E, koja se nalaze na površini mast-ćelija ili bazofilnih leukocita, iz kojih se oslobađaju preformisani i de novo sintetisani medijatori alergijske inflamacije (histamin, prostaglandini, leukotrijeni i dr.). Pomenuti medijatori dovode do kontrakcije glatke muskulature, povećane propustljivosti krvnih sudova i stvaraju lokalnu zapaljensku reakciju. Tipične kliničke manifestacije I tipa preosetljivosti su: anafilaktički šok, bronhospazam, rinitis, akutni angioedem i urtikarija; a. reakcije preosetljivosti II tipa – antitela iz klase imunoglobulina G, M ili A, vezuju se za ćelije koje prekrivaju antigeni. Formiranje kompleksa antigena i antitela aktivira kaskadu komplementa i dovodi do uništenja ćelije za koju je vezan antigen. Trombocitopenijska purpura, hemolizna anemija, leukopenija, agranulocitoza nastaju mehanizmom drugog tipa preosetljivosti; a. reakcije preosetljivosti III tipa – imunokmpleksne reakcije u kojima se reakcija antigena i antitela odvija u cirkulaciji. Taloženje (odlaganje) imunskih kompleksa u tkiva (endotel krvnih sudova) dovodi do oštećenja. Imunski kompleksi aktiviraju sistem komplementa, privlače polimorfonuklearne leukocite koji dovode do tkivnog oštećenja. Patohistološki nalaz je Artusova (Arthus) reakcija. Serumska bolest i sistemski eritemski lupus su primeri imunopatoloških stanja kod kojih se ispoljava ovaj III tip preosetljivosti. a. reakcije preosetljivosti IV tipa (reakcija poznog tipa) – za razliku od prethodnih, nije sa učešćem antitela, već limfocita T, bilo da se na mestu zapaljenja formira granulom ili da citotoksični lmfociti T vrše citolizu antigena. Kontaktni dermatitis i tuberkuloza su oboljenja posredovana ovim tipom preosetljivosti. Svako ponovno unošenje u organizam antigene supstance aktivira specifična antitela, nastala u organizmu za vreme neke ranije eksponiranosti istom antigenu. Reakcije se mogu manifestovati kao sistemske (anafilaksa) ili kao lokalizovana oštećenja tkiva. Kompleksi antigen-antitelo vezuju se za određene ćelije tkiva, dovode do njihovog oštećenja i oslobađanja farmakološki aktivnih supstanci, kao što su: histamin (uzrokuje kontrakciju glatke muskulature, vazodilatacije), sreotonin (povećava kontrakciju glatke muskulature i permeabilnost kapilara, sužava veće krvne sudove), bradikinin (vazodilatacija). Postoje i alergijske reakcije „kasnog“ tipa i često su u vezi sa infekcijama izazvanim bakterijama, gljivicama i virusima, ali nastaju i kao posledica kontakta sa različitim hemijskim sredstvima i medikamentima. A. se simptomatski manifestuje angioedemima, vazodilatacijom, urtikarijom, ekcemom, ekhimozama, erozijama, spazmom muskulature, abdominalnim bolovima, povraćanjem, dijarejom, hematemezom, melenom, purpurama, artralgijama, anafilaktičkim šokom. Moguće oralne manifestacije su: otok usana, gušenje kao posledica edema glotisa i oralne sluzokože, perioralni dermatitis, rekurentne vezikule, erozije, ulceracije, svrab i žarenje. Reakcija antigen-antitelo u pulpi slična je kao u drugim tkivima. Strane supstance, medikamenti, sastojci pojedinih materijala za punjenje kaviteta, bakterije i njihovi produkti u pulpi ili periapikalnom tkivu mogu biti stalni izvor antigena uz aktiviranje imunološke reakcije domaćina. a. na akrilatne smole – u stomatologiji su od posebnog interesa, dugo se pretpostavljalo da je moguća pojava toksične ili alergijske reakcije na polimetilmetakrilat. Teorijski, može se javiti alergijska reakcija na polimer, rezidualni monomer, benzoilperoksid, hidrohinon ili na pigment. Prava alergijska reakcija na akrilate u usnoj duplji ja retkost. Ako se i javi alergijska reakcija na rezidualni monomer, ona obično nastaje brzo nakon predaje proteze. Diferencijalno dijagnostički bi trebalo uzeti u obzir loše higijenske uslove ispod proteze ili loše adaptirane proteze koje vrše traumu tkiva ležišta. Prava alergija na akrilatne smole se može utvrditi takozvanim peč testom (patch test). Međutim, dugotrajni kontakt monomera sa kožom može izazvati dermatitis naročito kod zubnih tehničara. Visoka koncentracija monomera izaziva lokalnu iritaciju i patološke promene na koži na prstima; a. na amalgam – alergijske manifestacije na oralnoj sluzokoži izazvane prisustvom amalgama u usnoj duplji; a. contacta – kontaktna alergija, vrsta alergijske reakcije, pri kojoj se na sluzokoži usta ili na rumenom delu usana, posle ponovljenog lokalnog kontakta s alergenom materijom, javljaju crvenilo, mehurići, erozije ili ulceracije, npr. kontakt akrilatne proteze sa sluzokožom nepca.