Hertvigova epitelna košuljica

epitelna duplikatura koju čine ćelije spoljašnjeg i unutrašnjeg gleđnog epitela. Hertvigova košuljica nastaje proliferacijom i migracijom ćelija cervikalne duplikature. Njen razvoj počinje tek pošto se razvoj krunice u potpunosti završi. Hertvigova košuljica migrira u vertikalnoj ravni u pravcu pružanja budućeg korena zuba. Nakon toga, njen smer pružanja pomera se horizontalno, čime se stvara tzv. epitelna dijafragma, koja zatvara primarni foramen apicis dentis. Svojim razvojem Hertvigova košuljica progresivno obuhvata sve veću količinu mezenhimnog tkiva papile dentis, iz koje će se razviti pulpa korena zuba. Nakon što se završi formiranje korena zuba, ćelije Hertvigove košuljice involuiraju. Ipak, dešava se da njihovi ostaci perzistiraju u obliku Malesezovih epitelnih ostrvaca koja imaju klinički značaj u nastanku odontogenih cista. Richard Karl Wilhelm Theodor von Hertwig (1850–1937), nemački biolog.