karijes test

testovi pomoću kojih se procenjuje rizik za nastanak karijesa ili se definiše stepen karijesne aktivnosti; k. t. Fosdick – stepen dekalcinacije gleđi; prijemčivost za karijes određuje se na osnovu utvrđivanja stepena dekalcinacije gleđi delovanjem kiseline koju stvaraju bakterije pljuvačke. Stepen rastvorljivosti gleđi ocenjuje se na osnovu razlika u procentu dobijenog kalcijuma u pljuvački pre i posle inkubacije. Test je zasnovan na pretpostavci da postoje razlike u kvalitetu pljuvačke za karijes imunih i za karijes podložnih osoba; k. t. Hadley – prebrojavanje kolonija laktobacila u pljuvački. Broj laktobacila ispod 2000 u 1 ml pljuvačke, osoba je otporna na karijes; od 2.000 do 10.000, osoba je umereno otporna na karijes; preko 10.000 je prijemčiva za karijes. Postupak: uzorkuje se stimulisana pljuvačka (parafin), obično pre doručka i pranja zuba; uzorci pljuvačke se razblažuju i stavljaju u medijum (agar-paradajz sok); inkubacija tri dana na 37 °C; brojanje kolonija laktobacila na milimetar pljuvačke. karijes test Snyder (Šnajder) – hemijsko-kolorimetrijski test – budući da dolazi do promene boje indikatora koji se dodaje uzorku pljuvačke; ocenjuje se sposobnost mikroorganizama iz pljuvačke za stvaranje organske kiseline u ustima i uočava brzina njihovog stvaranja; podrazumeva merenje koncentracije kiseline stvorene od bakterija u pljuvački, i to primenom zelenog reagensa brom-krezol u medijumu (glukoza-agar podloga-pljuvačka). Test se sprovodi tako što se iz uzoraka ispitanika uzme 0,2 cm3 pljuvačke, doda kao indikator zeleno obojeni brom-krezol na medijum, koji čini agar podloga sa glukozom, potom se zagreje do 50 ºC i stavlja u inkubator na temperaturi od 37 °C tokom 72 sata. Rezultati se očitavaju svakih 24 sata, tokom tri dana s obzirom na vreme nastanka promene boje. Ako je promena boje usledila za 24 sata, postoji velika sklonost karijesu, za 48 sati srednja sklonost, a za 72 sata manja sklonost karijesu. Ako ni nakon 72 sata nije došlo do promene boje od zelene u žutu, onda postoji rezistencija, odnosno inaktivnost na dentalni karijes. karijes test metil crveno – na površinama zuba na kojima je pH -5,2 ili manji može doći do demineralizacije gleđi. Ukoliko se nakon nakapavanja 0,1 % vodenog rastvora metil crveno na sumnjive površine zuba one oboje crveno, to znači da predstavljaju mesta na kojima je koncentracija kiselina dovoljna da može prouzrokovati inicijalnu demineralizaciju gleđi. karijes test Stefanov – jedan od testova pomoću kojih se može proceniti aktivnost karijesa. Ako se konzumira oralno rastvor šećera u toku jednog minuta, vrednost pH u plaku pada za dva stepena u narednih deset minuta. Nakon uzimanja skroba vrednost pH pada za jedan i po stepen posle 55 minuta, dok neke kombinacije brašna i šećera izazivaju pad za tri pH jedinice u roku od deset minuta. Važna je spoznaja da enzimski sistemi bakterija proizvode kisele produkte (H-jone, mlečnu kiselinu itd), pri čemu dolazi do demineralizacije tvrdih supstancija zuba kad pH pljuvačke dođe do kritične tačke, od 5,2 do 5,5. Test se izvodi tako da se uzme 1 cm3 pljuvačke natašte ujutro i nakon tri merenja pomoću elektronskog pH-metra odredi srednja vrednost. Ako je pH pljuvačke snižen, smatra se da je to prognostički simptom aktivno progresivnog karijesa. Osim navedenog, može se procenjivati i puferska sposobnost pljuvačke kao metoda ocene otpornosti zuba prema karijesu.