glandula

žlezda, žlezdani organ koji prouzrokuje i izlučuje specifične supstance, kao što su hormoni ili pljuvačka; g. acinusna – egzokrina žlezda čiji sekretorni deo ima izgled boce sa zaobljenim dnom; g. alveolarna – egzokrina žlezda čiji je sekretorni deo zaobljen; g. buccales salivales – obrazne žlezde, male neinkapsulirane, mukozne pljuvačne žlezde lokalizovane u podsluzokožnom sloju obraza; g. egzokrina – žlezda sa spoljašnjim lučenjem. Ovaj tip žlezde ne gubi kontakt sa epitelom od kojeg potiče, već se taj kontakt zadržava tokom čitavog života preko izvodnih kanala. Sistemom izvodnih kanala sekret egzokrinih žlezda izlučuje se na površinu pokrovnog epitela; g. endokrina; g. jednoćelijska – vrsta žlezde koju čini samo jedna ćelija. Primer jednoćelijske žlezde je peharasta ćelija; g. labiales – usnene žlezde, male mukozne pljuvačne žlezde rasute u podsluzokožnom sloju usana; g. linguales – jezičke žlezde. Pripadaju grupi malih pljuvačnih žlezda i nalaze se ili ispod sluzokože ili u mišićnom sloju jezika. Mukoznog su karaktera, osim pjuvačnih žlezda u predelu papilla foliata koje su serozne; g. molares – kutnjačke žlezde; pripadaju grupi malih pljuvačnih žlezda lociranih duž izvodnog kanala parotidne žlezde pri njegovom prolasku kroz mišić bukcinator; g. palatinae – nepčane žlezde, male mukozne pljuvačne nepčane žlezde raspoređene u dva sloja u podsluzokožnom sloju mekog i zadnjeg dela tvrdog nepca; g. parotis – parotidna žlezda, serozna, najveća od tri velike pljuvačne žlezde pridodate usnoj šupljini. Smeštena je u parotidnoj loži. Sastavljena je od dva dela: površinskog i dubokog, koji su spojeni suženjem (isthmus). Kroz ćelijsko masno tkivo, između pomenutih delova, probijaju se grane facijalnog živca. Izvodni kanal žlezde, ductus parotideus – Stenoni, otvara se u vestibulumu usne duplje u visini vrata drugog gornjeg molara; g. prosta – vrsta egzokrine žlezde kod koje se u jedan izvodni kanal izliva isključivo jedna sekretorna jedinica; g. razgranata – vrsta egzokrine žlezde kod koje se više sekretornih jedinica uliva u jedan izvodni kanal; g. salivales accessoriae – žlezde lokalizovane na zadnjem delu dorzuma jezika iza papila valata i duž ivice jezika. Takođe su lokalizovane na palatumu, labijalnoj i bukalnoj sluzokoži. Sekrecija ovih žlezda je mukozna; g. složena – žlezda sa razgranatim sistemom izvodnih kanala; g. sublingualis – podjezična žlezda, seromukozna žlezda, najmanja od tri velike pljuvačne žlezde pridodate usnoj duplji. Smeštena je u sublingvalnoj loži. Ima više izvodnih kanala, od kojih je jedan glavni (ductus sublingualis major), i više sporednih kanala (ductus sublinguales minores). Glavni izvodni kanal se otvara na podjezičnoj karunkuli, a sporedni kanali pomoću sitnih otvora na sluzokoži podjezičkog predela. g. submandibularis – podvilična žlezda smeštena u submandibularnoj loži prednje strane vrata. Nepravilnog je oblika zbog prisustva prednjeg žlezdanog nastavka, koji iz submandibularnog prostora odlazi u sublingvalni prostor zajedno s izvodnim kanalom (ductus submandibularis – Whartoni); g. tubularna – egzokrina žlezda čiji sekretorni deo ima izgled cevi.