gen

nasledni faktor, nasledna jedinica, „hereditarni kvant“. Jedinica je genetske informacije upisane u dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) hromozoma. Po funkcionalnoj definiciji, gen je deo nukleinskih kiselina sastavljen od određenog broja nukleotida. Sadrži genetsku informaciju koja upravlja određenom biohemijskom reakcijom. Eksperimentima je utvrđeno da je DNK uzrok stvaranja specifičnih proteina. Budući da u molekulu DNK ima informacija za više proteina, gen je poistovećen s onim mestom u DNK koje upravlja stvaranjem samo jednog proteina. Geni se javljaju u nepreglednom mnoštvu modifikacija. Kompletan broj pojedinih gena organizma najčešće je prisutan u svakoj ćeliji, tj. na hromozomima u jedru ćelije. Prema nekim istraživanjima, ljudski organizam ima više od 10.000 gena. U toku života, isti geni se razmnožavanjem mogu tačno ponoviti, ali mogu i mutirati. Kad jednom nastane mutacija, razmnožavanje se nastavlja u novoj formi dok ne nastane nova mutacija. Druga odlika gena je stvaranje individualnih osobina – informacija. Svi geni organizma u celini čine genotip ili idiotip, koji treba razlikovati od spoljašnjeg izgleda, fenotipa. Pretpostavka o postojanju gena potekla je iz Mendelovih pravila nasleđivanja. Ustanovljeno je da neku osobinu nadzire samo jedan par gena, drugu opet više parova i napokon da jedan gen može uticati na više osobina.