Frank-Starlingov zakon

mišićna kontrakcija je veća, snažnija, ukoliko je raspored miofilamenata u mišiću idealniji. Kod srčanog mišića ovaj raspored zavisi od dijastolnog punjenja – što se komore napune većom zapreminom krvi, kontrakcija srčanog mišića biće veća, a samim tim i sistolni, odnosno minutni volumen srca. Otto Frank (1865–1944), nemački lekar, veoma važna figura u istoriji razvoja fiziologije srca. U saradnji sa Starlingom, razvio je zakon koji je prezentovan 1915. godine. Ernest Henri Starling (Ernest Henry Starling, 1866–1927), engleski psiholog, učestvovao je u razvoju (1915. godine) i modifikaciji zakona srca 1919. godine.