fissura

fisura – pukotina, prskotina, procep, duboka brazda, razvojni linearni nedostatak koji se nalazi na okluzalnoj ili bukalnoj površini molarnih zuba; predstavlja rezultat nepravilnog spajanja gleđnih lobusa. Pukotina, linearan, često bolan defekt u kontinuitetu kože, najčešće se javlja na mukokutanim spojevima gde postoji elastičnija koža, npr. oko usta; f. coronae dentis – brazda, odnosno ulegnuće na griznoj površini zuba koje odvaja odgovarajuće izbočenje na kruni zuba, tipičnog izgleda. Morfološko-anatomske varijacije na okluzalnim površinama bočnih zuba smatraju se genetski određenim, ali ipak ne treba zanemariti činjenicu da i spoljašnji faktori mogu uticati na njihovu dubinu i širinu. Prema Naganovim istraživanjima, postoji nekoliko tipova fisura, što direktno utiče na pojavu karijesa: V-tip postoji u 34 % slučajeva, kad je fisura široko otvorena i jako razmaknuta, a postepeno se sužava prema dnu. U-tip s gotovo nepromenjenom širinom od vrha prema dnu fisura u 14 % slučajeva. I-tip s ekstremno dugom i uskom pukotinom, 19 % slučajeva. IK-tip s izgledom peščanog sata ili ampule i ekstremno uskim ulazom i širokim proširenjem na dnu fisure, 26 % slučajeva. Ostali oblici sa invertiranim ili podeljenim dnom fisure, 7 % slučajeva; f. distolingualis dentis – brazda na gornjim kutnjacima koja odvaja meziopalatinalnu kvržicu od distopalatinalne; f. gingivalis – rascep, odnosno pukotina u marginalnom delu gingive čiji uzrok može biti različit, na primer neispravno pranje zuba, ili neko drugo mehaničko oštećenje; f. longitudinalis dentis – brazda koja se prostire u meziodistalnom smeru kroz središte grizne površine premolara i molara; f. mesiovestibularis dentis – brazda na gornjim molarima, koja razdvaja vestibularne kvržice; f. palatina – duboki procep na donjem kraju velikog otvora (hiatus maxillaris), koji vodi u usnu šupljinu a zajedno sa supralunularnim šavom odvaja rub hijatusa u dva strogo odvojena dijela. Navedeni procepi su bitni jer vode poreklo od embrionalne hrskavičave osnove čitave regije; f. petrotympanica – petrotimpanička pukotina. Nalazi se na dnu vilične jame (fossa mandibularis). Predstavlja granicu između prednjeg zglobnog i zadnjeg nezglobnog dela vilične grane; f. pterygomaxillaris – pterigomaksilarna pukotina. Formiraju je prednja ivica pterigoidnog nastavka sfenoidalne kosti i tuber maksile. Predstavlja ulaz u pterigopalatinsku jamu; f. transversa – povezuje meziovestibularnu i distolingvalnu brazdu na griznoj površini molara, pa nastaje oblik brazda sličan velikome slovu H.