Fauchard morbus

(Fošarova bolest) – parodontalna supuracija, progresivna nekroza, promene gingive, resorpcija kosti i gubitak zuba. Pierre Fauchard (Pjer Fošar, 1678–1761), smatra se osnivačem savremene stomatologije i zaslužnim za odvajanje stomatologije od medicine i hirurgije. Kad je završio službu u mornarici, u kojoj je uspešno usavršio znanje, otvara praksu u Anversu kao „chirurgien dentiste“, prvi upotrijebivši taj naziv. Kasnije prelazi u Pariz, gde je 1723. završio rukopis svog fundamentalnog dela „Le chirurgien dentiste“, objavljenog 1728, koje je kamen temeljac savremene stomatologije i brižljivo se čuva kao raritet u bibliotekama sveta. Knjiga je kasnije prevedena na nemački i engleski jezik. Edicija ima dva volumena sa ukupno 64 poglavlja i propratne 42 slike instrumenata i naprava. Sadrži i kritički osvrt na neke tada uobičajene zahvate, npr. za upotrebu sumporne kiseline kod kamenaca pljuvačnih žlijezda. Shvatao je važnost svakog zuba u estetskom i funkcionalnm smislu, pri govoru i mastikaciji i zdravlju uopšte. Upozorio je na štetno delovanje šećera. Preporučuju se šestomesečne kontrole, posebno osobama sklonim karijesu. Prvi je upotrebio izraz karijes i odbacio ideju da je ta bolest posledica delovanja crva na zube. Upozorio je na vrlo česte nepravilnosti položaja zuba uzrokovane ekstrakcijom mlečnih zuba. Upotrebljavao je pločice, voštanu svilu, srebrnu i zlatnu žicu za korektivne zahvate. U tome je bio toliko vešt da je smatran specijalistom za takve zahvate, pa su mu kolege često slale takve pacijente na obradu. Konstruisao je klešta kojima se koristio pri nadoknađivanju ljudskih zuba zubima izrađenim od kljova nilskog konja, slonovače ili kosti. Prvi je izrađivao proteze. Bio je beskompromisan u razotkrivanju nadrilekara, kojih je najviše bilo među onima koji su sami izrađivali instrumente. Bio je svestran i genijalan i s pravom se naziva „ocem stomatologije“.