dyslalia

dislalija – poremećaj govora usled malformacija ili povreda organa koji učestvuju u fonaciji, a to su zubi, usne, nepce, jezik. Prisutno je nepostojanje i izmenjenost glasova. Uslovljena je morfološkim anomalijama u govornom aparatu (znači nema poremećaja u strukturi reči i rečenici). Na poremećenu artikulaciju utiču prisutne malokluzije: rascep usana i nepca, protruzije sekutića, otvoren zagrižaj, teži oblici progenije i dr. Mogu se podeliti po lokalizaciji anomalije na: labijalne, lingvalne, dentalne, nazalne, palatinalne. Često se nadovezuju na smetnje čitanja i pisanja. Dele se na mehaničke i funkcionalne. Mehaničke nastaju zbog postojanja mehaničke greške u organima koji učestvuju u fonaciji, dok kod funkcionalnih ne postoje patološke promene u artikulacionom sistemu. Dislalije se mogu manifestovati kao: omisija – nečujna realizacija nekog glasa; supstitucija – zamena jednog glasa drugim iz istog jezičnog sistema; distorzija – nefonetska supstitucija. Može biti prolazna ili trajna.Usled poremećaja artikulacije pojedinih glasova, javljaju se različiti oblici dislalija: labizam – nemogućnost izgovora slova L; rotacizam – nemogućnost izgovora slova R.; sigmatizam – nemogućnost izgovora slova S, udružen sa frikcijom i šumovima. Može biti: interdentalni, lateralni (kod bočno otvorenog zagrižaja), nazalni (redak, slova C, Č i Ž); nazalne dislalije su rinofonija – ceo govor je nazalno obojen, ali su glasovi dobri; rinolalija – čine je udruženi rinofonija i izmenjena artikulacija glasova, a može biti: r. aperta – svi glasovi su poremećeni (široka komunikacija nosne i usne duplje – rascepi), i r. clausa – pri devijaciji nosa, kod prisustva nosnih polipa i trećeg krajnika; hipernazalni govor – poremećaj govora prisutan kod velofaringealne inkompetencije; hiponazalni govor – poremećaj govora prisutan kod rascepa nepca.