hrskavica

(lat. cartilago) – avaskularno, potporno vezivno tkivo, izgrađeno od ćelija – hondrocita – i specijalizovanog ekstracelularnog matriksa; polučvrsta specijalizovana forma potpornog vezivnog tkiva, čije karakteristike zavise od prirode i količine bazične supstance u intracelularnom matriksu. Bazična supstanca su proteoglicini koji čine čvrstu, ali elastičnu konzistenciju hrskavice. Kod odraslih, hrskavica se sastoji od hondrocita koji su uronjeni u veliku količinu ekstracelularnog matriksa. Na ivicama zrele hrskavice je zona kondenzovanog potpornog tkiva koja se naziva perihondrijum, a u kojoj se nalaze hondroblasti sa potencijalom za stvaranje hrskavičavog tkiva. Rast hrskavice se odvija intersticijalnim rastom u unutrašnjosti i apozicionim rastom na periferiji. S obzirom na slabu prokrvljenost, razmena metabolita između hondrocita i okolnog tkiva zavisi od difuzije kroz vodu koja se nalazi u bazičnoj supstanci; h. elastična (lat. cartilago elastica) – vrsta hrskavice koja se nalazi u ušnoj školjci, spoljašnjem ušnom kanalu, Eustahijevoj tubi i grkljanu. U ekstracelularnom matriksu sadrži elastična vlakna; h. fibrozna (lat. cartilago fibrosa) – vrsta hrskavice koja se po karakteristikama nalazi između gustog vezivnog tkiva i hijaline hrskavice. Nalazi se u intervertebralnim diskusima, pubičnoj simfizi, meniskusima kolenog zgloba i mestima gde se pojedine tetive i ligamenti pričvršćuju za kost; h. hijalina (lat. cartilago hyalina) – najčešći tip hrskavičavog tkiva, nalazi se u nosnom septumu, larinksu, traheji, na zglobnim površinama pokretnih zglobova i na ventralanim krajevima rebara, na mestu njihovog pripoja za sternum. Takođe predstavlja prekursor kosti kod razvoja skeleta. Ulazi u sastav gotovo čitavog embrionalnog skeleta. Zrela hijalina hrskavica se karakteriše malim skupinama hondrocita uronjenih u amorfni matriks bazične supstance prožet kolagenim vlaknima. h. kondilarna (lat. cartilago condylaris) – sekundarna hrskavica koja daje doprinos razvoju kondilarnog nastavka mandibule. Pojavljuje se tokom 12. nedelje razvoja. Ima kupast oblik i zahvata deo ramusa mandibule. Ova hrskavica perzistira do kraja druge dekade života, obezbeđujući rast mandibule na način koji to čini epifizealna hrskavica. Kondilarna hrskavica pokazuje tendenciju rasta u vertikalnoj ravni, gurajući tako mandibulu i udaljavajući je od baze kranijuma; h. koronoidna (lat. cartilago coronoidea) – sekundarna hrskavica koja daje doprinos razvoju koronoidnog nastavka mandibule. Pojavljuje se tokom 4. meseca intrauterinog razvića, a nestaje znatno pre rođenja; h. Mekelova – zakrivljen, cilindrični pojas hrskavice nastao od prvog brahijalnog luka. Samo mali deo ove hrskavice ima embriološki blizak odnos i utiče na razvoj mandibule. To je deo koji se nalazi između bradnog otvora i središnje linije i okoštava enhondralno. Posle desete nedelje embrionalnog razvoja, kada je rudimentarna donja vilica formirana, Mekelova hrskavica formira čekić i nakovanj unutrašnjeg uva i sfenomandibularni ligament; h. Reichert-ova – hrskavica drugog branhijalnog luka; h. simfizealna (lat. cartilago simphysealis) – sekundarna hrskavica koja daje doprinos razvoju bradnog ispupčenja (lat. protuberantia mentalis). Simfizealne hrskavice, leva i desna, nalaze se na krajevima Mekelove hrskavice, u odnosu na koju su potpuno nezavisne. Nestaju tokom prve godine života.