caementum dentis

dentis (lat. substantia ossea) – cement zuba – mineralizovano vezivno tkivo koje pokriva dentin od vrata do vrha korena zuba. Sličan je kosti, ali nema vaskularizacije i nije inervisan. Najdeblji sloj cementa je u apeksnoj trećini korena i u interadiksnom prostoru višekorenih zuba 150–200μm, a najtanji prema gleđno cementnoj granici (20–50μm). Organski matriks cementa sastoji se od kolagenih vlakana i međućelijske supstance, dok neorgansku komponentu čine uglavnom soli kalcijuma u formi hidroksiapatita. Sadrži 50 % organskih materija. Cement se stvara tokom čitavog života, pa je kod starih osoba njegova debljina trostruko veća nego kod mladih. Pojačano stvaranje cementa (hipercementoza) javlja se kod hroničnih zapaljenja periapeksa, fraktura korena i prejako doziranih ortodonskih sila. Pojava hipercementoze na svim zubima ukazuje na oboljenje poznato pod imenom Morbus Paget (v. Padžetova bolest). Osnovna uloga cementa je pripoj kolagenih vlakana periodoncijuma za koren zuba; c. d. acellulare – acelularni cement, ne sadrži ćelije, već se sastoji isključivo od mineralizovanog ekstracelularnog matriksa. Najčešće zahvata koronarne dve trećine korena zuba; c. d. cellulare – celularni cement, sadrži zrele ćelije cementocite, smeštene u lakunama, koje se označavaju kao cementoplasti. Najčešće pokriva acelularni u apikalnoj trećini korena zuba. Odnos celularnog i acelularnog cementa nije jasno definisan i može pokazivati brojne varijacije; c. d. primarni – cement koji se prvi formira tokom cementogeneze. Po svojoj prirodi, on je acelularni cement. Primarni cement pokriva koronarne dve trećine korena zuba. Za razliku od ostalih vezivnih tkiva, on nema ćelija. Organski matriks primarnog cementa sastoji se od međućelijske supstance koju čine glikoproteini, proteoglikani i fosfoproteini i tzv. spoljašnjih kolagenih vlakana, poreklom iz periodoncijuma; c. d. sekundarni – cement koji se formira tek pošto je formiranje primarnog završeno. On pokriva primarni cement i zahvata apikalne dve trećine korena.