arteria

arterija – krvni sud koji provodi krv pod dejstvom kontraktilne snage srca, od srca u pravcu kapilara. Sve arterije, osim a. pulmonalis, nose krv bogatu kiseonikom, dakle crvene boje, jedino pulmonalna arterija nosi krv zasićenu ugljen-dioksidom, pa je tamnocrvene boje. U anatomskom smislu, arterije su strukture cilindričnog oblika, prave ili vijugave, što je uslovljeno mobilnošću organa kroz koji prolaze. Njihov kalibar je najveći na mestu izlaska iz srca i postepeno se smanjuje prema periferiji. U histološkom pogledu, zid arterija je čvrst i elastičan, što nije slučaj sa venama, i na kome se razlikuju tri sloja: intima (unutrašnji sloj), adventicija (spoljašnji sloj) i medija, središnji sloj koji sadrži elastična ili mišićna vlakna. Pobočne grane se odvajaju u različitim tačkama arterijskog stabla, a završne grane nastaju račvanjem završetaka samog stabla; a. alveolaris inferior – bočna grana a. maksillaris, koja vaskularizuje sve zube donje vilice, zatim desni s vestibularne strane i koštano tkivo donje vilice; a. alveolaris superior posterior – bočna grana a. maxillaris, koja prolazi kroz alveolarne otvore na tuberu maksile i ulazi u alveolarne kanale kojima dospeva do kutnjaka i pretkutnjaka u gornjoj vilici koje vaskularizuje, kao i odgovarajuće delove viličnog sinusa; a. angularis – arterija očnog ugla. Završna grana facijalne arterije koja se u unutrašnjem gornjem uglu orbite anastomozira s a. dorsalis nasi, završnom granom oftalmičke arterije. Na taj način se stvara anastomoza između spoljašnje i unutrašnje karotidne arterije; a. buccalis – bočna grana a. maxillaris, koja irigira istoimeni mišić i sluzokožu obraza; a. carotis communis – najveći arterijski sud vrata koji vaskularizuje celu glavu i delimično vrat. Desna arterija nastaje iz arterijskog brahiocefaličkog stabla, a leva se izdvaja direktno iz luka aorte. Obe arterije se završavaju u visini gornje ivice tireoidne hrskavice grkljana podelom u dve završne grane: a. carotis interna i a. carotis externa; a. carotis externa – završna grana a. carotis communis koja vaskularizuje čitavu glavu osim mozga, unutrašnjeg uha i organa smeštenih u očnoj duplji. Pruža se od gornje ivice tiroidne hrskavice grkljana do vrata mandibule, gde se deli u završne grane: a. temporalis superficialis i a. maxillaris. U toku svog puta daje šest bočnih grana: a. thyroidea superior, a. lingualis, a. facialis, a. pharyngea ascendens, a. occipitalis i a. auricularis posterior; a. carotis interna – završna grana a. carotis communis koja vaskularizuje mozak i čulo vida. Pruža se od gornje ivice tireoidne hrskavice grkljana, kroz vrat, zatim parafaringealni prostor, piramidu temporalne kosti, kavernozni sinus i završava se iza optičkog kanala podelom u završne grane; a. elastotypica – vrsta arterijskog suda koju karakteriše debeo zid i mnoštvo fenestriranih elastičnih lamela u srednjem sloju. Ovom tipu arterija pripadaju sve velike arterije, aorta i pulmonalne arterije, kao i njihove grane. a. facialis – bočna grana spoljašnje karotidne arterije (a. carotis externa), koja se nalazi manjim delom u vratu a većim delom na licu koje ukršta pružajući se u pravcu unutrašnjeg ugla oka. Vaskularizuje, između ostalog, podviličnu pljuvačnu žlezdu i gornju i donju usnu; a. incisiva – slabija završna grana a. alveolaris inferior, koja vaskularizuje sve sekutiće u donjoj vilici, susedno koštano tkivo i desni s vestibularne strane; a. infraorbitalis – bočna grana maksilarne arterije koja prolazi kroz infraorbitalni kanal i otvor. Svojim bočnim granama (aa. alveolares superiores anteriores) vaskularizuje sekutiće i očnjake u gornjoj vilici i sluzokožu viličnog sinusa; a. labialis superior et inferior – bočne grane facijalne arterije koje vaskularizuju gornju i donju usnu, gradeći u njoj arterijski prsten usana; a. lingualis – jezička arterija, snabdeva krvlju jezik i podjezični predeo. Odvaja se od stabla spoljašnje karotidne arterije u visini velikog roga hioidne kosti; a. masseterica – bočna grana maksilarne arterije koja vaskularizuje istoimeni mišić; a. maxillaris – nastaje u predelu vrata mandibule kao jedna od završnih grana spoljašnje karotidne arterije. Pruža se kroz parotidnu ložu, zatim infratemporalnu i pterigopalatinsku jamu. Ima široko vaskularizaciono područje koje uključuje pored moždanica, mastikatornih mišića, maksilarnog sinusa, nosne duplje i vaskularizaciju zuba u gornjoj i donjoj vilici; a. meningea media – bočna grana a. maxilaris koja nakon prolaska kroz foramen spinozum ulazi u lobanjsku duplju, gde vaskularizuje tvrdu moždanu opnu; a. mentalis – jača, završna grana a. alveolaris inferior, koja izlazi iz viličnog kanala kroz bradni otvor (foramen mentale) u meko tkivo bradnog predela koje vaskularizuje; a. myotypica – vrsta arterije koja u srednjem sloju ima mnoštvo glatkih mišićnih ćelija. Ovom tipu arterija pripadaju male i srednje arterije. a. ophthalmica – bočna grana unutrašnje karotidne arterije, koja pošto prođe kroz optički kanal u orbitu, vaskularizuje čulo vida i pomoćne organe oka; a. palatina major – vodi poreklo od maksilarne arterije. Prolazi kroz veliki nepčani kanal i otvor, zatim se pruža preko tvrdog nepca u pravcu sekutićne jame, vaskularizuje tvrdo nepce i desni s palatinalne strane; a. profunda linguae – duboka arterija jezika, jača završna grana a. lingualis, koja vaskularizuje telo i vrh jezika; a. sphenopalatina – završna grana maksilarne arterije koja napušta pterigopalatinsku jamu kroz sfenopalatinski otvor i ulazi u nosnu duplju čije zidove vaskularizuje preko svojih završnih grana; a. sublingualis – podjezična arterija, slabija, završna grana a. lingualis, koja vaskularizuje pod usne duplje i podjezičnu pljuvačnu žlezdu; a. submentalis – bočna grana facijalne arterije koja vaskularizuje podbradni predeo i podviličnu pljuvačnu žlezdu; a. temporalis superficialis – površna slepoočna arterija, nastaje u predelu vrata mandibule kao jedna od završnih grana a. carotis externae. Učestvuje u vaskularizaciji parotidne pljuvačne žlezde i temporomandibularnog zgloba; a. transversa faciei – bočna grana a. temporalis superficialis, pruža se poprečno preko lica između jabučnog luka i izvodnog kanala parotidne žlezde. Vaskularizuje parotidnu žlezdu i donjovilični zglob.