adhezivna sredstva

materijali koji omogućavaju da se dve površine spoje, prilepe, sredstva koja posreduju u vezi materijala za tvrda zubna tkiva; a. s. za dentin – obezbeđuju vezu sa zubnim strukturama i nazivaju se dentin adhezivna sredstva (dentin bond agensi); posreduju u vezivanju kompozitnih materijala za dentin zuba; zbog strukturalnih karakteristika dentina veza sa dentinom je značajno slabija i to je uglavnom uzrok nastanka mikropukotine na spoju materijala i tvrdih zubnih tkiva. Da bi se ostvarila dobra veza sa dentinom on mora da se kondicionira (pripremi). Najčešće se koriste četiri tipa kondicionera: kiseline (fosforna, oksalna, limunska, maleinska), helatori (EDTA), mikroabrazivne čestice (Al-oksid) i laseri. Na efikasnost veze adhezivnih sredstava za dentin značajno utiče i prisustvo razmaznog sloja (smear layer) koji se formira na zidovima kaviteta nakon preparacije kaviteta. Ovaj sloj ima dva dela. Jedan je vezan za površinu dentina, lako se uklanja, a drugi je dublje utisnut u otvore dentinskih kanalića i teže se uklanja. Postoje dve osnovne tehnike kondicioniranja površine dentina: tehnika totalnog nagrizanja gleđi i dentina koja obuhvata pripremu gleđi rastvorom fosforne kiseline od 37 % u trajanju od trideset sekundi i dentina u roku od petnaest sekundi. Nakon kondicioniranja gleđi i dentina, kiselinu treba isprati a kavitet blago posušiti i aplikovati dentin adhezivno sredstvo i materijal za ispun; tehnika kondicioniranja samonagrizajućim prajmerima je tehnika koja podrazumeva primenu slabijih kiselinskih rastvora na gleđi i dentinu i aplikaciju adhezivnog sredstva i materijala za ispun, ali ne zahteva ispiranje kaviteta, pa se ovde veza ostvaruje preko nepotpuno uklonjenog razmaznog sloja. U odnosu na hronologiju pojave i jačinu veze dentin adhezivna sredstva se klasifikuju u sedam generacija: a. s. I generacije – ostvaruju vezu sa gleđi i dentinom preko očuvanog razmaznog sloja a snaga veze je 5–7 µPa; a. s. II generacije – ostvaruju mikromehaničku vezu i imaju snagu veze 8–14 µPa; a. s. III generacije – svojim komponentama ili potpuno uklanjaju razmazni sloj ili ga samo modifikuju. Obično imaju u sastavu tri komponente: kondicioner za gleđ, prajmer za pripremu dentina i vezivnu smolu bond. Ostvaruju snagu veze do 17 µPa; a. s. IV generacije – karakterišu se hidrofilnim vezivnim sredstvima i efikasnijom vezom. Ostvaruju snagu veze do 20 µPa; a. s. V generacije – podrazumevaju tehniku totalnog nagrizanja gleđi i dentina i aplikaciju prajmera i vezivne smole spojenih u jednu komponentu. Snaga veze je od 18–33 µPa; a. s. VI generacije – su samonagrizajući prajmeri, odnosno vodeni rastvori kiselina namenjeni za simultani tretman gleđi i dentina. Obuhvataju dve podgupe adhezivnih sredstava. Tip I sadrži posebno prajmer, a posebno vezivnu smolu (moraju se mešati), a tip II je adheziv gde su prajmer i bond u jednoj komponenti. Snaga veze je od 17–35 µPa; a. s. VII generacije – su samonagrizajuća sredstva gde su prajmer i bond ponuđeni u jednoj boci pa je i njihova primena znatno pojednostavljena. Ostvaruju snagu veze od 15–22 µPa; a. s. za dentin korena zuba – sredstva (paste) koja ostvaruju dobru vezu gutaperke za zidove kanala korena i time kvalitetnu opturaciju kanalskog sistema; a. s. za gleđ – sredstva koja posreduju u vezivanju kompozitnih materijala za gleđ zuba; omogućavaju kondicioniranje (pripremu) gleđne površine za vezu sa restaurativnim materijalom. Za pripremu gleđi najčešće se koristi fosforna kiselina od 37 % koja dovodi do dekalcifikacije gleđi, formirajući mikroporoznu površinu koja treba da obezbedi dobru mikromehaničku i neki tip hemijske veze (jonska, kovalentna); a. s. za zubne proteze – sredstva kojima se popravlja retencija mobilnih proteza, obično su u obliku pasta ili praha.