acupunctura (acus – igla, punctio – ubod)

akupunktura – tradicionalni kineski metod lečenja, sastoji se u ubadanju igala u određena mesta, tačke na telu, u svrhu otklanjanja bola ili lečenja. Ovaj metod se pripisuje legendarnom caru i lekaru Huang-Tiju, oko 2500. godine pre n. e., koji navodi 365 mesta na koži određenih za akupunkturu. Tačke su locirane na meridijanima koji odgovaraju energetskim kanalima u unutrašnjosti tela. Pomoću akupunkture postižu se bolja cirkulacija energije i povoljniji odnos polarnih principa Jang i Jin. Pokušaj uvođenja akupunkture u evropsku medicinsku praksu pripisuje se holandskom hirurgu V. Rineu u VII veku. Utvrđeno je da se u toku akupunkture oslobađaju prirodne supstance sa analgetskim svojstvima (enkefalini, endomorfini) kojima se pripisuje značajna uloga u regulaciji bola. Godine 1979, Svetska zdravstvena organizacija priznala je akupunkturu kao zvaničnu medicinsku metodu, pa se metoda primenjuje u lečenju mnogih bolesti, posebno nespecifičnih bolnih sindroma. Akupunkturologija je grana medicine, a akupunktura je metod lečenja.