bacterium

bakterija – jednoćelijski organizam vidljiv pod mikroskopom. Bakterije su na prelazu između životinjskog i biljnog sveta i razvrstane su u klasu shizomiceta. Kao svaka ćelija, bakterija se sastoji od jedra, svedenog na molekul DNK, i citoplazme, bogate RNK i ribozomima na kojima se obavlja sinteza proteina. Za razliku od animalnih ćelija, bakterije poseduju spoljašnji omotač koji obavija ćelijsku membranu i održava oblik mikroorganizma. Njihova veličina je oko 1 x 3 nanometra. U osnovi, njihovo razmnožavanje se odvija po tipu proste deobe; b. acidoalkoholorezistentne – ovim bakterijama pripada rod Mycobacterium (M. tuberculosis, M. bovis, M. leprae) i Nocardia. U ćelijskom zidu, pored peptidoglikana, one sadrže veliku količinu lipida i voskova, koji su odgovorni za njihovu hidrofobnost i nepropustljivost za anilinske boje. Za njihovo bojenje primenjuje se tehnika po Cil-Nilsenu (Ziehl-Neelsen): zagrevanjem se omogućava prolaz boje u bakteriju, koja se u kasnijem postupku ne obezbojava u kiselom alkoholu. Ta osobina naziva se acidoalkoholorezistencija Franz Ziehl (Franc Cil, 1859–1926), nemački bakteriolog i Friedrich Neelsen (Fridrih Nilsen, 1854–1894), nemački patologu; b. acidogene – bakterije koje poseduju enzimske sisteme za fermentovanje ugljenih hidrata do kiselih produkata. Pri tome povećavaju kiselost u sredini gde se razmnožavaju i rastu (in vivo i in vitro). Ovi mikroorganizmi su vezani za nastanak karijesa zuba (laktobacil, nekrodentalis, mutans); b. Gram-negativne – boje se crveno, metodom po Gramu. Ćelijski zid ove grupe bakterija u manjoj meri gradi peptidoglikan, a ostatak ćelijskog zida čine polisaharidi, proteini, lipidi, lipoproteini i kompleks lipopolisaharida (LPS), koji kod ovih bakterija predstavlja endotoksin. Ne sadrže teihoinske kiseline. U odnosu na Gram-pozitivne bakterije, otporniji su prema fizičkim, hemijskim agensima i nekim antibioticima. Razlike postoje i u mehanizmu patogenosti ove dve grupe bakterija; b. Gram-pozitivne – bakterije koje se oboje ljubičasto pri postupku složenog diferencijalnog bojenja, po autoru Gramu. Ćelijski zid ovih bakterija grade: peptidoglikan, u najvećoj meri, teihoinska kiselina, polisaharidi, a delom i proteini; b. melaninogenicus – Gram-negativni diplobacil koji se nalazi u ustima i na farinksu. Anaeroban mali bacil, koji utiče na pojavu parodontopatije; b. pioniri – pojam za bakterije koje se nalaze u zoni karijesne lezije, a prethode procesu dekalcinacije i dekompozicije tvrdih zubnih tkiva. U zoni bakterije pionira, najčešće se izoluje vrsta S. mutans, ali se mogu naći i predstavnici Lactobacillusa sp. Isti pojam se koristi za vrste oralnih bakterija koje prve kolonizuju gleđ prekrivenu pelikulom u procesu nastajanja dentalnog plaka. Pionirske vrste bakterija u ovom slučaju su: S. sanguis, S. mutans.