abscessus

apsces – lokalizovana kolekcija gnoja u tkivu, organu ili zatvorenom prostoru, izazvana gnojnim zapaljenjem. Akutni apsces je okružen vitalnim neinflamiranim tkivom. Hronični apsces može da se razvija iz akutnog ili je od početka takav. Ograničen je hronično inflamiranim vezivnim tkivom. U stomatologiji je najčešće uzročnik zub – odontogeni apsces. Osnovna terapija odontogenog apscesa je incizija i njegovo pražnjenje, drenaža i ekstrakcija, odnosno trepanacija zuba uzročnika; a. alveolaris – alveolarni apsces, apsces u apikalnoj regiji alveole kao posledica izumiranja pulpe zuba; a. apicalis acutus – upala tkiva sa nakupljanjem gnoja oko korena zuba. Karakteriše se naglim početkom, akutnim bolom, osetljivošću na dodir i pritisak i otokom u kasnijoj fazi bolesti; a. apicalis chronicus – hronična upala periapikalnog tkiva obeležena intermitentnim gnojenjem putem fistule, sa umerenom perkutornom osetljivošću, slabim otokom ili bez njega; a. dentium deciduorum – ograničena gnojna upala lokalizovana u bifurkaciji mlečnih molara ili korenova jednokorenih zuba. Nastaje kod nelečenih ili neuspešno lečenih mlečnih zuba kod kojih je došlo do komplikacije gangrenoznih procesa sa upalnim periradikularnim promenama. Apsces iz bifurkacije korena širi se u bukalnom smeru, razara kost i lokalizuje se ispod gingive zuba uzročnika, najčešće kao mukogingivalni apsces – parulis. Ako se radi o akutnom, burnom toku, javljaju se bol i povišenje temperature, difuzni otok mekog tkiva oko zuba, obraza ili usne s limfadenitisom regionalnih limfnih čvorova. U ovom slučaju postoji velika opasnost od oštećenja krunice trajnog zuba, pogotovo ako se apsces razvije kod dece pre pete godine života. Pri hroničnom toku bolesti nastaje fistula kroz koju izlazi gnoj i drugi produkti upale u usnu šupljinu; a. dentium permanentium – gnojna upala na stalnim zubima; a. dentoalveolaris – dentoalveolarni apsces, akutna inflamacija periapikalnog tkiva, izražena lokalizovanim nagomilavanjem gnoja; a. miliaris – jedna od mnogih široko rasprostranjenih gnojnih kolekcija u mekim tkivima; a. Monroi – intraepitelni mikroapscesi koji se javljaju u oralnoj sluzokoži kod psorijaze; a. parodontalis – akutni, zapaljenski, obično bolan proces u parodoncijumu, rezultira lokalnim nakupljanjem gnoja. Nastaje lateralno od korena, obično se razvije u već postojećem džepu parodoncijuma. Može evoluirati u hroničnu formu sa fistulom; a. periapicalis – periapikalni apsces; a. Phoenix – periodontalni apsces, koji se iznenada aktivira nakon razdoblja latencije. Simptomi su isti kao kod akutnog apeksnog procesa. Mogu se javiti spontano aktivacijom hroničnog apeksnog periodontitisa ili češće nakon početka endodontskog lečenja zuba; a. pulpae – akutna ili hronična upala zubne pulpe obeležena cirkumskriptnim nakupljanjem nekrotičnog tkiva, leukocita i bakterija, ponekad okruženog vezivnim tkivom; a. radicis – hronično ili akutno gnojno stanje – upala tkiva koje okružuje koren zuba; a. residualis – koji se razvija na ostatku prethodne upale.